Ограничења силиконског заптивача

Сви типови силиконских заптивача подлежу следећим ограничењима: 1. Неприкладни су за примену у подручјима која су подложна продуженом урањању у воду; 2. Некомпатибилни су са материјалима који излучују уља, пластификаторе или раствараче; 3. Не могу да се лепе за мразене или влажне површине; 4. Не могу да очвршћавају у потпуно затвореним просторима (јер за сушење је потребна атмосферска влага); 5. Неефикасни су на нечистим или структурно неисправним површинама подлоге.

Силиконски заптивачи{0}}киселине подлежу додатним ограничењима:
Силиконски заптивачи{0}}киселине могу да кородирају или не успеју да се повежу са бакром, месингом (и другим легурама које садрже бакар-), магнезијумом, цинком и позамашним металима (и другим легурама које садрже цинк-). Њихова употреба се не препоручује на материјалима за зидање или подлогама на бази гвожђа{4}}. Штавише, коришћење овог производа на материјалима као што су метил метакрилат (плексиглас), поликарбонат, полипропилен, полиетилен и тефлон (ПТФЕ) неће дати задовољавајућу адхезију или компатибилност. Заптивачи који се очвршћавају киселином нису погодни за спојеве где померање прелази 25% ширине споја, а стандардне заптиваче који се очвршћавају киселином генерално не би требало да се користе за структурално застакљивање (са изузетком специјализованих структуралних заптивача који се очвршћавају киселином). Поред тога, не би требало да се користе у подручјима која су подложна абразији или где би се могли појавити значајни штетни ефекти. Наношење се не препоручује када температура површине подлоге прелази 40 степени.